Zbog prednosti koje poseduje, krompir se uzgaja širom planete i posle kukuruza, pšenice i pirinča, najrasprostranjenija je namirnica. Krompir su u Evropu doneli španski moreplovci pre više od 400 godina iz brdskih predela Perua, dok ga je u Srbiju prvi doneo Dositej Obradiovic početkom Prvog srpskog ustanka.Krompir se lako uzgaja, rod mu je veliki, koristi se tokom čitave godine, cena mu je prihvatljiva, hranljiv je, može se jednostavno pripremiti na različite načine. Smatra se neutralnom namirnicom koja se lako vari i od koje se mogu spremati i slana i slatka jela.
Krompir je jednogodišnja zeljasta biljka i koriste se podzemni delovi u ishrani. Plod sadrži oko 2 % biološki visokovrednih belančevina, 0.1 % masti i oko 18.9 % ugljenih hidrata, pre svega skrob. U sirovom stanju skrob je teško svarljiv, pa ga zato nikada ne jedemo bez prethodne termičke obrade. Krompir sadrži i mineralne m aterije - kalcijum, mangan, fosfor, gvožđe, bakar, cink i molibden. Od vitamina najbogatiji je vitaminom C, te vitaminima B1 i B2. Dok se u drugim vrstama povrća vitamin C kuvanjem dobrim delom uništava, u krompiru se on potpuno gubi samo ako se kuva oguljen i nasečen. Kuvan neoljušten, krompir će sačuvati trećinu svoje količine vitamina C, a pečen u ljusci - u celosti. Krompirova ljuska sadrži fluor.
PRIPREMA JELA SA KROMPIROM
Nekoliko praktičnih saveta kako pripremati jela od krompira i sačuvati hranljive sastojke.
Krompir se prilikom kuvanja lako raskuva, pa hranljivi sastojci prelaze u vodu. Da bi se to izbeglo dodajte u vodu malo soli. Ako pripremate krompir za testo ili pire, najbolje je skuvati ga na pari. Krompir za koji pretpostavljate da bi se mogao raskuvati treba ocediti dok još nije sasvim omekšao, a zatim posudu dobro polopiti, pokriti krpom i ostaviti da se u sledećih desetak minuta dokuva u vlastitoj pari. Krompir za testo možete neoljušten peći u rerni, a tek onda ga oljuštiti i pasirati.
Vrednost krompira zavisi i od načina zaštite preko zime. Ako ga čuvamo na vlažnom betonskom podu, postaće tvrd i staklast. U smrznutom krompiru skrob se pretvara u šećer, pa nije više preporučljiv za hranu. Zbog toga ga valja spremiti u suve, hladne i tamne prostorije, složenog u drvene sanduke ili na drvene police. Tako će sprečiti i prebrzo klijanje. Krompir koji klija gubi hranljive vrednosti, jer se za vreme klijanja mobilišu najbolji hranljivi sastojci za razvoj klice. No, ako se klice pojave, treba ih što pre odstraniti.
Ista količina krompira sadrži oko 2.5 puta manje ugljenih hidrata nego hleb, što ga čini značajnim u prehrani dijabetičara.
Krompiru osim soli, bibera i začina od povrća odgovara niz primorskih i kontinentalnih začina i bilja, kao sve masnoće koje se upotrebljavaju u kuhinji.
Krompir se konzumira isključivo kada je termički obrađen: kuvanjem u slanoj vodi, pečenjem u rerni na 150 - 200 °C, prženjem u dubokoj masnoći.
Suve krompirove pahuljice dovoljno je preliti vrelom vodom ili mlekom.
Kombinuje se sa drugim povrćem i namirnicama u supama i varivima ali se služi i kao samostalno jelo, za jednostavne i složene salate, kao prilog ribama i mesu i sl.
Najveća hranljiva vrednost krompira je ako se kuva ili peče u ljusci. Kora štiti vitamin C od rastvaranja pod uticajem vode i vazduha. Isto važi i za mineralne materije. Zato se preporučuje kuvanje krompira u ekspres loncu. Krompir sadrži najviše vitamina ispod kore pa ga treba tanko ljuštiti. Treba ga stavljati da se kuva u vrelu slanu vodu, a vodu u kojoj se kuvao treba upotrebiti za pripremanje supa i umaka.
LEKOVITOST
Krompir sadrži elemente koji deluju na čovekovo zdravlje. U narodnoj medicini upotrebljava se u obliku kaše od oljuštenog, presnog krompira kao pomoćno lekovito sredstvo kod reumatizma, upale zglobova, glavobolje, visoke temperature, opekotina, nazeba.
Kod problema sa sluznicom želuca upotrebljava se sok od krompira. Ovaj sok se dobija tako što se krompir oljušti, sitno narenda i sok iscedi. Mada nije posebno lepog ukusa, može se mešati sa sokom od šargarepe ili razrediti vodom. Taj sok je bogat baznim elementima pa veže mokraćnu kiselinu i tako pomaže kod gihta, reume i artritisa.
Kora kuvanog krompira snižava povišen krvni pritisak. Opekotine se mogu lečiti oblogama hladnog krompira.
Mešavina narendanog sirovog krompira i narendane jabuke dobra je za čišćenje organizma. Kašu treba jesti duže, nakon čega će se promene videti i na licu, jer će ten biti blistaviji. Sirov krompir treba narendati i staviti na slepoočnice. Na taj način uklanja se glavobolja i snižava temperatura. Narendan sirov krompir kao oblog dobar je i kod uklanjanja žulja. Oblog se previje na žulj pre spavanja i ostavi da stoji celu noć. Postupak se ponavlja dok žulj ne nestane.
