KROMPIR

   Zbog prednosti koje poseduje, krompir se uzgaja širom planete i posle kukuruza, pšenice i pirinča, najrasprostranjenija je namirnica. Krompir su u Evropu doneli španski moreplovci pre više od 400 godina iz brdskih predela Perua, dok ga je u Srbiju  prvi doneo Dositej Obradiovic početkom Prvog srpskog ustanka.
   Krompir se lako uzgaja, rod mu je veliki, koristi se tokom čitave godine, cena mu je prihvatljiva, hranljiv je, može se jednostavno pripremiti na različite načine. Smatra se neutralnom namirnicom koja se lako vari i od koje se mogu spremati i slana i slatka jela.
    Krompir je jednogodišnja zeljasta biljka i koriste se podzemni delovi u ishrani. Plod sadrži oko 2 % biološki visokovrednih belančevina, 0.1 % masti i oko 18.9 % ugljenih hidrata, pre svega skrob. U sirovom stanju skrob je teško svarljiv, pa ga zato nikada ne jedemo bez prethodne termičke obrade. Krompir sadrži i mineralne m aterije - kalcijum, mangan, fosfor, gvožđe, bakar, cink i molibden. Od vitamina najbogatiji je vitaminom C, te vitaminima B1 i B2. Dok se u drugim vrstama povrća vitamin C kuvanjem dobrim delom uništava, u krompiru se on potpuno gubi samo ako se kuva oguljen i nasečen. Kuvan neoljušten, krompir će sačuvati trećinu svoje količine vitamina C, a pečen u ljusci - u celosti. Krompirova ljuska sadrži fluor.


            PRIPREMA JELA SA KROMPIROM
     Nekoliko praktičnih saveta kako pripremati jela od krompira i sačuvati hranljive sastojke.
     Krompir se prilikom kuvanja lako raskuva, pa hranljivi sastojci prelaze u vodu. Da bi se to izbeglo dodajte u vodu malo soli. Ako pripremate krompir za testo ili pire, najbolje je skuvati ga na pari. Krompir za koji pretpostavljate da bi se mogao raskuvati treba ocediti dok još nije sasvim omekšao, a zatim posudu dobro polopiti, pokriti krpom i ostaviti da se u sledećih desetak minuta dokuva u vlastitoj pari. Krompir za testo možete neoljušten peći u rerni, a tek onda ga oljuštiti i pasirati.
     Vrednost krompira zavisi i od načina zaštite preko zime. Ako ga čuvamo na vlažnom betonskom podu, postaće tvrd i staklast. U smrznutom krompiru skrob se pretvara u šećer, pa nije više preporučljiv za hranu. Zbog toga ga valja spremiti u suve, hladne i tamne prostorije, složenog u drvene sanduke ili na drvene police. Tako će sprečiti i prebrzo klijanje. Krompir koji klija gubi hranljive vrednosti, jer se za vreme klijanja mobilišu najbolji hranljivi sastojci za razvoj klice. No, ako se klice pojave, treba ih što pre odstraniti.

    Ista količina krompira sadrži oko 2.5 puta  manje ugljenih hidrata nego hleb, što ga čini značajnim u prehrani dijabetičara.
     Krompiru osim soli, bibera i začina od povrća odgovara niz primorskih i kontinentalnih začina i bilja, kao sve masnoće koje se upotrebljavaju u kuhinji.
     Krompir se konzumira isključivo kada je termički obrađen: kuvanjem u slanoj vodi, pečenjem u rerni na 150 - 200 °C, prženjem u dubokoj masnoći.
     Suve krompirove pahuljice dovoljno je preliti vrelom vodom ili mlekom.
     Kombinuje se sa drugim povrćem i namirnicama u supama i varivima ali se služi i kao samostalno jelo, za jednostavne i složene salate, kao prilog ribama i mesu i sl.
     Najveća hranljiva vrednost krompira je ako se kuva ili peče u ljusci. Kora štiti vitamin C od rastvaranja pod uticajem vode i vazduha. Isto važi i za mineralne materije. Zato se preporučuje kuvanje krompira u ekspres loncu. Krompir sadrži najviše vitamina ispod kore pa ga treba tanko ljuštiti. Treba ga stavljati da se kuva u vrelu slanu vodu, a vodu u kojoj se kuvao treba upotrebiti za pripremanje supa i umaka.


              LEKOVITOST
    Krompir sadrži elemente koji deluju na čovekovo zdravlje. U narodnoj medicini upotrebljava se u obliku kaše od oljuštenog, presnog krompira kao pomoćno lekovito sredstvo kod reumatizma, upale zglobova, glavobolje, visoke temperature, opekotina, nazeba.
    Kod problema sa sluznicom želuca upotrebljava se sok od krompira. Ovaj sok se dobija tako što se krompir oljušti, sitno narenda i sok iscedi. Mada nije posebno lepog ukusa, može se mešati sa sokom od šargarepe ili razrediti vodom. Taj sok je bogat baznim elementima pa veže mokraćnu kiselinu i tako pomaže kod gihta, reume i artritisa.
   Kora kuvanog krompira snižava povišen krvni pritisak. Opekotine se mogu lečiti oblogama hladnog krompira.
    Mešavina narendanog sirovog krompira i narendane jabuke dobra je za čišćenje organizma. Kašu treba jesti duže, nakon čega će se promene videti i na licu, jer će ten biti blistaviji. Sirov krompir treba narendati i staviti na slepoočnice. Na taj način uklanja se glavobolja i snižava temperatura. Narendan sirov krompir kao oblog dobar je i kod uklanjanja žulja. Oblog se previje na žulj pre spavanja i ostavi da stoji celu noć. Postupak se ponavlja dok žulj ne nestane.

KROMPIR U BEŠAMEL SOSU

Potrebno:
4 pileća batka
1.5 kg krompira
250 ml supe pripremljene od kocke
250 ml mleka
2 kašike maslaca
2 glavice crnog luka
2 kašike brašna
150 g sira
začin
so

Priprema:
Piletinu kuvati. Kada omekša odvojiti od kostiju i iseći na manje komadiće. Nakon toga kratko pržiti na ulju.
Oljušteni sirovi krompir iseći na kolutove, kuvati u supi sa mlekom oko 20 minuta. Sitno iseckan crni luk propržiti, dodati brašno samo da malo požuti, sve prohladiti i doliti vreloj čorbi u kojoj se kuvao krompir. Prokuvati i ponovo dodati krompiru. Kuvati još 5 minuta.
Bešamel krompir staviti u sud, posuti sirom, poprskati istopljenom masnoćom i prepeći oko 10 minuta, dok ne dobije zlatno mrku boju.
Odmah služiti uz razne salate.

PIROŠKE

 Potrebno:

400 g brašna
1/2 kašičice soli
1 jaje
1 prašak za pecivo
120 g sira
120 g šunke
1 časa jogurta

Priprema:

Brašno pomešati sa praškom za pecivo. Dodati so, jaje i jogurt, zamesti testo. Dodati sir i šunku pa sve sjediniti. Razvući testo oklagijom. Iseći željeni oblik i pržiti piroške na vrelom ulju.

PITA SA PEČURKAMA

Potrebno:

500g šampinjona
2 glavice crnog luka
2 čena belog luka
so
biber
aleva paprika
100 g šunke
100 g kačkavalja
250 g brašna
150 g mlake vode
20 g kvasca
7 kasika ulja

Priprema:

Na 2 kašike ulja izdinstati sitno naseckani crni i beli lik. Dodati očišćene i na listiće isečene pečurke, pa sve zajedno dinstati još 10 minuta. Posoliti, pobiberiti i dodati malo aleve paprike.
Testo: kvasac rastopiti u mlakoj vodi i preliti ga preko brašna. Zatim posoliti i dodati ulje (5 kašika), pa sve dobro zamesiti. U okruglu tepsiju staviti testo. Zatim nadev, pa preko svega posuti sitno iseckanu šunku i narendan kačkavalj. Peći tridesetak minuta na temperaturi od 200C.


                                         PEČURKE


Pečurke se u ljudskoj ishrani koriste od davnina. Zapisi o upotrebi pečuraka govore da su se pečurke koristile u lekovite svrhe kao i da su ih zvali " hrana bogova ". Postoje podaci o tome da su pečurke bile privlegija bogatih a smatralo se da poseduju razna čudotvorna svojstva. U svakom slučaju, dobro pripremljene imaju veoma lep miris, specifičan i prijatan ukus i vrlo su hranljive.
Imaju mali procenat ugljenih hidrata i masti pa imaju nisku kaloričnu vrednost. Zbog toga su jako pogodne kod dijeta. Sadrže mnogo minerala. Upravo ti minerali, koji se inače ne nalaze u ostaloj hrani, važni su u čovekovoj ishrani. Pečurke su naročito bogate fosforom, cinkom, kalajem, gvožđem i bakrom kao i aminokiselinama, lecitinom i raznim enzimima. Pečurke su zdrave jer ubrzavaju i proces stvaranja belih krvnih zrnaca.
Postoji uverenje da pečurke ne treba jesti u većoj količini, suviše često i kao glavno jelo jer su upravo zbog tih nimerala teško svarljive. Čak se ne preporučuju ljudima koji imaju osetljive ili bolesne organe za varenje. Zbog toga se preporučuju više kao začin i dodatak jelima nego kao glavna hrana. Pečurke imaju univerzalnu primenu zato što se mogu dodavati skoro svakoj hrani
         

    JELA OD PEČURAKA JEDU SE ISTOG DANA KADA SU  I SPREMLJENA.

PICA - ROLAT

Potrebno:

500 ml mleka

1/2 svežeg kvasca

1 kafena kašičica soli i šećera

2 šoljice ulja

3 jaja

1 kg brašna

300 g šunke

250 g kačkavalja

100 ml kečapa

200 g mariniranih pečuraka 

origano

Priprema:

U 150 ml mleka staviti kvasac, šećer i kašiku brašna. Ostaviti da malo nadođe. U pripremljeno brašno dodati ulje, jaja, preostalo mleko, so i nadošao kvasac. Sve zamesiti i ostaviti da testo nadođe.

Nadošlo testo podeliti na osam delova, razviti svaku koru na debljinu prsta i premazati margarinom. Zadnju koru ne premazivati. Ređati kore jednu preko druge i nakon toga razviti jednu veliku koru. Premazati je kečapom. Preko staviti narendanu šunku, kačkavalj, pečurke i origano.

Koru saviti u rolat i staviti u friz. Kada se zaledi seći na rolate i ređati u podmazan pleh. Premazati ih kečapom i peći 20 minuta na 200C

.

                                                    ORIGANO

Origano je samonikla biljka, koja potiče iz južnih krajeva Evrope a danas je najviše korišćen začin u Italiji. Jedno od imena je i vranilovka. Lišće ima vrlo ugodan miris, a ukus mu je pomalo oštar. Podseća na majoran i majčinu dušicu, a slično se i upotrebljava.

Origano je jedna od retkih biljaka koja ima jaču aromu kada je osušen, a ne svež. Nakon šest meseci gubi svoju izražajnu aromu. U pripremi jela koristiti lišće bez grančica.

Koristi se u mnogim svetskim jelima. Jelo u kome je origano neizostavan je pizza, pa ga zovu i pizza začin.

Važan začin u jelima od testenine, piletine, sa školjkama, riba pečena u soli sa dodatkom origana ima specifičan mediteranski ukus.

Njime se začinjavaju sva jela od paradajza. Stavlja se u razne salate, supe od pasulja i graška, umake.

Kod pripreme jela blažeg ukusa origano može prevladati svojom jačinom i čak biti gorak, pa u takvim jelima umesto origana koristiti majoran.

Tikvice, brokoli, plavi patlidžan nadopunjuje svojom aromom, a odlično se slaže sa belim lukom, crnim lukom, maslinovim uljem, bosiljkom, timjanom, peršunom. 

SPANAĆ PITA

Potrebno:

200 g brašna
1,5 dl ulja
1 kašičica soli
1 prašak za pecivo
4 jaja
2 dl mleka
200 g spanaća
100 g pavlake
2-3 kašike semena lana
susama po potrebi

Priprema:

U odgovarajućoj posudi pomešati brašno sa praškom za pecivo i mlekom. Dodati ulje i umešati testo. Zatim dodati 3 žumanca i umutiti glatku smesu.
Spanać dobro oprati i sitno iseckati, te ga dodati u testo i promešati.
3 belanca ulupati u čvrst sneg i sjediniti sa već pripremljenom smesom lagano mešajući.
Pitu uliti u podmazan pleh, te je peci na 180C.
1 jaje umutiti sa pavlakom. Kada je pita do pola pečena sipati smesu preko i posuti lanom i susamom. Pitu vratiti i dopeći.



                                                           SPANAĆ

Spanać je dostupan cele godine, ali ga je najbolje jesti od marta - maja i od septembra - oktobra.
Spanać je biljka male hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela ima 31 cal. Od hranljivih materija sadrži: belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli ( K, Fe, P, Ca, Na ) vitamine ( A, kompleks B vitamina, C
 ), hlorofil i biljna vlakna.
Zahvaljujući betakarotenu, hlorofilu i vitaminu C deluje kao antioksidans. Prisustvo 13 flavonoida omogućava antikancerogeno i antioksidativno dejstvo.
Koriste se mekani, mladi listovi sa kratkim drškama. Duge drške ukazuju da spanać nije mlad.
Ne treba ga kuvati u vodi, niti je dobro da dugo bude u vodi. Pere se svaki list posebno pod mlazom vode.
Dobro je samo ga blanširati ili pirjaniti, bez dodatka vode. Kuvati ga oko 5 minuta.
Najbolje je jesti svež spanać kao salatu, začinjen maslinovim uljem, limunovim sokom ili mlečnim proizvodima ( jogurt, kiselo mleko, sir ). Oksalati koji su prisutni u spanaću se tako vezuju sa kalcijumom iz mleka i stvaraju nerastvorljivo jedinjenje kalcijum-oksalat koje organizam odbacuje.
Salata od spanaća je dobra za one koji se bave intelektualnim radom ( studenti, učenici ) jer dobro utiče na mozak.
Ostatak kuvanog spanaća treba baciti, kao i vodu u kojoj se kuvao jer je bogata nitratima. Fermentacijom u frizu nitrati prelaze u škodljive nitrite.
Zbog visokog sadržaja gvožđa, dobar je za popravljanje krvne slike, zbog sadržaja biljnih vlakana dobar je za probavu. Povoljan učinak ima na vid i kožu.
NE PREPORUČUJE se veće konzumiranje bubrežnim bolesnicima i reumatičarima zbog prisustva oksalata koga najviše ima u peteljkama i rebrima listova.

GRČKA MUSAKA

Potrebno:

500 g mlevenog mesa
2 glavice crnog luka
2 plava patlidžana
6 paprika
6 paradajza
biber
so
ulje
brašno


Priprema:

Na ulju propržiti luk, dodati meso, posoliti, pobiberiti. Plave patlidžane oljuštiti, iseći na kolutove, malo posoliti i ostaviti da se ocede. Zatim ih uvaljati u brašno i kratko propržiti sa obe strane na vrelom ulju.
Poređati ih na čist beli papir da se ocede od suvišne masnoće. U podmazam pleh ređati naizmenično plave patlidžane, paprike isečene na kolutove, meso, isečen paradajz, soliti, biberiti i tako ponavljati dok se svi sastojci ne utroše. Na kraju poprskati uljem i ispeći u zagrejanoj rerni.

                                                           
                                                 PLAVI PATLIDŽAN

Plavi patlidžan je u grupi sa krompirom i paradajzom. Može biti različite veličine i boje od bele, preko zelene do  ljubičaste. Svež treba da bude prilično težak u odnosu na veličinu. Čvrst, gladak, sjajan sa svetlo zelenom stabljikom.
Treba birati plodove koji imaju jasno zelenu boju. Dostupan je tokom cele godine.
Svežina patlidžana se može testirati tako što se kora nežno pritisne palcem. Ukoliko se kora nakon pritiska elastično vrati, patlidžan je svež, dok ako udubljenje ostane, verovatno je ubran nekoliko dana ranije.
Zbog visokog sadržaja vitamina i minerala pogodan je za dijetetski režim ishrane.
Dešava se da plavi patlidžan bude gorak. Razlog su toksini čija se koncetracija povećava ako on raste u hladnijim klimatskim uslovima. Postoji način da se ta gorčina tj.količina toksina smanjiti dodavanjem soli.
Patlidžan treba iseći na kolutove ili kocke, u zavisnosti kako od načina pripreme, i posoliti. Kada malo odstoji odvojiće se smeđa tečnost koju treba odstraniti pre termičke obrade.
Može se peći, dinstati, kuvati, peći na roštilju, pohovati. Kada je mlad, kora je ukusna i jestiva, stariji mora da se predhodno oljušti. Srž jako brzo gubi boju pa ga treba iseći neposredno pre pripreme.
Patlidžan se može pripremati na različite načine.
Može se kombinovati sa: bosiljkom, slaninom, bešamel sosom, prezlama, pavlakom, šunkom, belim lukom, limunom, pečurkama, paprikom, tikvicama, jogurtom, paradajzom, maslinama, jagnjetinom, pirinčem, kimom.
i