SPANAĆ PITA

Potrebno:

200 g brašna
1,5 dl ulja
1 kašičica soli
1 prašak za pecivo
4 jaja
2 dl mleka
200 g spanaća
100 g pavlake
2-3 kašike semena lana
susama po potrebi

Priprema:

U odgovarajućoj posudi pomešati brašno sa praškom za pecivo i mlekom. Dodati ulje i umešati testo. Zatim dodati 3 žumanca i umutiti glatku smesu.
Spanać dobro oprati i sitno iseckati, te ga dodati u testo i promešati.
3 belanca ulupati u čvrst sneg i sjediniti sa već pripremljenom smesom lagano mešajući.
Pitu uliti u podmazan pleh, te je peci na 180C.
1 jaje umutiti sa pavlakom. Kada je pita do pola pečena sipati smesu preko i posuti lanom i susamom. Pitu vratiti i dopeći.



                                                           SPANAĆ

Spanać je dostupan cele godine, ali ga je najbolje jesti od marta - maja i od septembra - oktobra.
Spanać je biljka male hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela ima 31 cal. Od hranljivih materija sadrži: belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli ( K, Fe, P, Ca, Na ) vitamine ( A, kompleks B vitamina, C
 ), hlorofil i biljna vlakna.
Zahvaljujući betakarotenu, hlorofilu i vitaminu C deluje kao antioksidans. Prisustvo 13 flavonoida omogućava antikancerogeno i antioksidativno dejstvo.
Koriste se mekani, mladi listovi sa kratkim drškama. Duge drške ukazuju da spanać nije mlad.
Ne treba ga kuvati u vodi, niti je dobro da dugo bude u vodi. Pere se svaki list posebno pod mlazom vode.
Dobro je samo ga blanširati ili pirjaniti, bez dodatka vode. Kuvati ga oko 5 minuta.
Najbolje je jesti svež spanać kao salatu, začinjen maslinovim uljem, limunovim sokom ili mlečnim proizvodima ( jogurt, kiselo mleko, sir ). Oksalati koji su prisutni u spanaću se tako vezuju sa kalcijumom iz mleka i stvaraju nerastvorljivo jedinjenje kalcijum-oksalat koje organizam odbacuje.
Salata od spanaća je dobra za one koji se bave intelektualnim radom ( studenti, učenici ) jer dobro utiče na mozak.
Ostatak kuvanog spanaća treba baciti, kao i vodu u kojoj se kuvao jer je bogata nitratima. Fermentacijom u frizu nitrati prelaze u škodljive nitrite.
Zbog visokog sadržaja gvožđa, dobar je za popravljanje krvne slike, zbog sadržaja biljnih vlakana dobar je za probavu. Povoljan učinak ima na vid i kožu.
NE PREPORUČUJE se veće konzumiranje bubrežnim bolesnicima i reumatičarima zbog prisustva oksalata koga najviše ima u peteljkama i rebrima listova.