PICA - ROLAT

Potrebno:

500 ml mleka

1/2 svežeg kvasca

1 kafena kašičica soli i šećera

2 šoljice ulja

3 jaja

1 kg brašna

300 g šunke

250 g kačkavalja

100 ml kečapa

200 g mariniranih pečuraka 

origano

Priprema:

U 150 ml mleka staviti kvasac, šećer i kašiku brašna. Ostaviti da malo nadođe. U pripremljeno brašno dodati ulje, jaja, preostalo mleko, so i nadošao kvasac. Sve zamesiti i ostaviti da testo nadođe.

Nadošlo testo podeliti na osam delova, razviti svaku koru na debljinu prsta i premazati margarinom. Zadnju koru ne premazivati. Ređati kore jednu preko druge i nakon toga razviti jednu veliku koru. Premazati je kečapom. Preko staviti narendanu šunku, kačkavalj, pečurke i origano.

Koru saviti u rolat i staviti u friz. Kada se zaledi seći na rolate i ređati u podmazan pleh. Premazati ih kečapom i peći 20 minuta na 200C

.

                                                    ORIGANO

Origano je samonikla biljka, koja potiče iz južnih krajeva Evrope a danas je najviše korišćen začin u Italiji. Jedno od imena je i vranilovka. Lišće ima vrlo ugodan miris, a ukus mu je pomalo oštar. Podseća na majoran i majčinu dušicu, a slično se i upotrebljava.

Origano je jedna od retkih biljaka koja ima jaču aromu kada je osušen, a ne svež. Nakon šest meseci gubi svoju izražajnu aromu. U pripremi jela koristiti lišće bez grančica.

Koristi se u mnogim svetskim jelima. Jelo u kome je origano neizostavan je pizza, pa ga zovu i pizza začin.

Važan začin u jelima od testenine, piletine, sa školjkama, riba pečena u soli sa dodatkom origana ima specifičan mediteranski ukus.

Njime se začinjavaju sva jela od paradajza. Stavlja se u razne salate, supe od pasulja i graška, umake.

Kod pripreme jela blažeg ukusa origano može prevladati svojom jačinom i čak biti gorak, pa u takvim jelima umesto origana koristiti majoran.

Tikvice, brokoli, plavi patlidžan nadopunjuje svojom aromom, a odlično se slaže sa belim lukom, crnim lukom, maslinovim uljem, bosiljkom, timjanom, peršunom. 

SPANAĆ PITA

Potrebno:

200 g brašna
1,5 dl ulja
1 kašičica soli
1 prašak za pecivo
4 jaja
2 dl mleka
200 g spanaća
100 g pavlake
2-3 kašike semena lana
susama po potrebi

Priprema:

U odgovarajućoj posudi pomešati brašno sa praškom za pecivo i mlekom. Dodati ulje i umešati testo. Zatim dodati 3 žumanca i umutiti glatku smesu.
Spanać dobro oprati i sitno iseckati, te ga dodati u testo i promešati.
3 belanca ulupati u čvrst sneg i sjediniti sa već pripremljenom smesom lagano mešajući.
Pitu uliti u podmazan pleh, te je peci na 180C.
1 jaje umutiti sa pavlakom. Kada je pita do pola pečena sipati smesu preko i posuti lanom i susamom. Pitu vratiti i dopeći.



                                                           SPANAĆ

Spanać je dostupan cele godine, ali ga je najbolje jesti od marta - maja i od septembra - oktobra.
Spanać je biljka male hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela ima 31 cal. Od hranljivih materija sadrži: belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli ( K, Fe, P, Ca, Na ) vitamine ( A, kompleks B vitamina, C
 ), hlorofil i biljna vlakna.
Zahvaljujući betakarotenu, hlorofilu i vitaminu C deluje kao antioksidans. Prisustvo 13 flavonoida omogućava antikancerogeno i antioksidativno dejstvo.
Koriste se mekani, mladi listovi sa kratkim drškama. Duge drške ukazuju da spanać nije mlad.
Ne treba ga kuvati u vodi, niti je dobro da dugo bude u vodi. Pere se svaki list posebno pod mlazom vode.
Dobro je samo ga blanširati ili pirjaniti, bez dodatka vode. Kuvati ga oko 5 minuta.
Najbolje je jesti svež spanać kao salatu, začinjen maslinovim uljem, limunovim sokom ili mlečnim proizvodima ( jogurt, kiselo mleko, sir ). Oksalati koji su prisutni u spanaću se tako vezuju sa kalcijumom iz mleka i stvaraju nerastvorljivo jedinjenje kalcijum-oksalat koje organizam odbacuje.
Salata od spanaća je dobra za one koji se bave intelektualnim radom ( studenti, učenici ) jer dobro utiče na mozak.
Ostatak kuvanog spanaća treba baciti, kao i vodu u kojoj se kuvao jer je bogata nitratima. Fermentacijom u frizu nitrati prelaze u škodljive nitrite.
Zbog visokog sadržaja gvožđa, dobar je za popravljanje krvne slike, zbog sadržaja biljnih vlakana dobar je za probavu. Povoljan učinak ima na vid i kožu.
NE PREPORUČUJE se veće konzumiranje bubrežnim bolesnicima i reumatičarima zbog prisustva oksalata koga najviše ima u peteljkama i rebrima listova.

GRČKA MUSAKA

Potrebno:

500 g mlevenog mesa
2 glavice crnog luka
2 plava patlidžana
6 paprika
6 paradajza
biber
so
ulje
brašno


Priprema:

Na ulju propržiti luk, dodati meso, posoliti, pobiberiti. Plave patlidžane oljuštiti, iseći na kolutove, malo posoliti i ostaviti da se ocede. Zatim ih uvaljati u brašno i kratko propržiti sa obe strane na vrelom ulju.
Poređati ih na čist beli papir da se ocede od suvišne masnoće. U podmazam pleh ređati naizmenično plave patlidžane, paprike isečene na kolutove, meso, isečen paradajz, soliti, biberiti i tako ponavljati dok se svi sastojci ne utroše. Na kraju poprskati uljem i ispeći u zagrejanoj rerni.

                                                           
                                                 PLAVI PATLIDŽAN

Plavi patlidžan je u grupi sa krompirom i paradajzom. Može biti različite veličine i boje od bele, preko zelene do  ljubičaste. Svež treba da bude prilično težak u odnosu na veličinu. Čvrst, gladak, sjajan sa svetlo zelenom stabljikom.
Treba birati plodove koji imaju jasno zelenu boju. Dostupan je tokom cele godine.
Svežina patlidžana se može testirati tako što se kora nežno pritisne palcem. Ukoliko se kora nakon pritiska elastično vrati, patlidžan je svež, dok ako udubljenje ostane, verovatno je ubran nekoliko dana ranije.
Zbog visokog sadržaja vitamina i minerala pogodan je za dijetetski režim ishrane.
Dešava se da plavi patlidžan bude gorak. Razlog su toksini čija se koncetracija povećava ako on raste u hladnijim klimatskim uslovima. Postoji način da se ta gorčina tj.količina toksina smanjiti dodavanjem soli.
Patlidžan treba iseći na kolutove ili kocke, u zavisnosti kako od načina pripreme, i posoliti. Kada malo odstoji odvojiće se smeđa tečnost koju treba odstraniti pre termičke obrade.
Može se peći, dinstati, kuvati, peći na roštilju, pohovati. Kada je mlad, kora je ukusna i jestiva, stariji mora da se predhodno oljušti. Srž jako brzo gubi boju pa ga treba iseći neposredno pre pripreme.
Patlidžan se može pripremati na različite načine.
Može se kombinovati sa: bosiljkom, slaninom, bešamel sosom, prezlama, pavlakom, šunkom, belim lukom, limunom, pečurkama, paprikom, tikvicama, jogurtom, paradajzom, maslinama, jagnjetinom, pirinčem, kimom.
i

KISELJENJE PEČURAKA

Potrebno:
1 kg pečuraka
1 l vode
1 dl 9 % alkoholnog sirćeta
lovorov list
5 -6 zrna bibera
karanfilić
2 kašike soli


Priprema:
Očistiti pečurke i sipati ih u posudu sa ključalom vodom, pa dodati kašiku soli. Kuvati do 7 minuta, a zatim ih izvaditi i ostaviti da se ocede.
Pripremiti preliv: u 1 l vode dodati 1dl  9% alkoholnog sirćeta, lovorov list, biber, karanfilić i kašiku soli. Kiseli preliv prokuvati i ohladiti. Oceđene pečurke staviti u tegle i preliti prelivom do vrha. Dobro zatvoriti. Poželjno je izvršiti i pasterizaciju.

DAMEN - KAPRIC

Sastojci:
150 g masti
4 jaja
14 kašika šećera
4 kašike mleka
2 vanile
1 prašak za pecivo
300 g brašna
100 g mlevenih oraha
50 g džema od šljiva

Priprema:
Umutiti 150g masti, 4 žumanca i 4 kašike šećera, dodati  4 kašike mleka, 1 vanilu, 1 prašak za pecivo i 300 g brašna. Sve lagano pomešati i sjediniti. Sipati u podmazan pleh, pre pečenja posuti  sa 50 g oraha  i premazati džemom. Peći u zagrejanoj rerni.
Umutiti 4 belanca sa 10 kašika šećera i vanilom.
Kada je testo do pola pečeno preliti sa umućenim belancima i posuti sa preostalim orasima. Vratiti u rernu i dopeći na tihoj vatri dok ne porumeni. 

PITA SA ŠLJIVAMA

 Potrebno:

500 g kora za pitu
1 kg šljiva
250 g mlevenog keksa
200 g šećera u prahu
1 dl ulja
 malo cimeta

 Za posipanje :
 50 g šećera u prahu

 Priprema:

 Šlive očistiti od koštica i iseći na komadiće.
Na radnu površinu staviti jednu koru i premazati je uljem, prekriti drugom korom i po njoj rasporediti šljive. Posuti sa malo mlevenog keksa, šećera u prahu i cimeta, prekriti sa još jednom korom i urolovati. Preostale kore  na istini način urolovati. Poslagati u nauljen pleh i premazati uljem. Peći u zagrejanoj rerni na 200 C dok ne porumeni.
Pečenu pitu ostaviti da se ohladi  a zatim je iseći na kocke i posuti prah šećerom.

                     
                                 ŠLJIVA

Šljiva je drvenasta biljka koja se gaji svuda u svetu. Srbija spada u značajne proizvođaće šljiva u svetu. Može se koristiti od maja do oktobra. Postoji oko 2000 različitih vrsta šljiva nastalih ukrštanjem, koje se razlikuju po izgledu, ukusu, boji ploda. Mogu biti plave, zelene, žute, crvene...
Šliva je jako korisna namirnica koja poseduje dosta lekovitih sastojaka.
Koristi se plod šljive, koji ima malu kalorijsku vrednost te je dobar za dijetalnu ishranu , kao diuretik, za čišćenje organizma
( kod zatvora ) a i zbog prisustva korisnih supstanci kao:
vitamin E, vitamin C, vitamin K, vitamine iz B grupe, kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, beta karoten, biljna vlakna, oksalate, celulozu, šećer.
U ishrani se koristi plod sveže ili sušene šljive ali ne i koštice. Postoje razne prerađevine kao: slatko, džem, marmelada, kompot, sok. Iako "srpski brend ", šljivovica koja je alkoholno piće se ne preporučuje za zdravu ishranu, ali je korisna kao obloge i za masiranje u slučaju reumatskih oboljenja i povišene temperature.
Šljiva čisti krvne sudove od masnih naslaga a deluje i kao antioksidans, jer štiti ćelije od slobodnih radikala.

BRZI GONZALES

Sastojci:
4 jaja
250 ml mleka
200 g šećera
150 ml ilja
200 g brašna
1 prašak za pecivo
2 kašike kakao
400 g voća po izboru.

Postupak:
4 žumanaca umutiti sa šećerom, dodati ulje, mleko i brašno, prethodno pomešano sa praškom za pecivo i kakom. Lagano promešati i dobro sjediniti smesu. Sipati u podmašćen pleh. Peči na 200 stepeni.
Umutiti 4 belanca sa 8 kašika šećera.
Skuvati sirup od 200 ml vode sa 4 kašike šećera.
Kada je upola pečeno izvaditi iz rerne, sipati pripremljen sirup i dodati 200g iseckanog voća. Ponovo vratiti u rernu i još malo peći. Pred kraj pečenja naneti ulupan šne od belanaca i dodati još 200 g iseckanog voća. Vratiti u rernu i dopeći tj. da se šne malo stegne.

KOLAČ JE PRIPREMLJEN SA  BRESKVAMA ALI JAKO JE DOBAR SA VIŠNJAMA, MALINAMA I RIBIZLAMA.



                                            BRESKVA

Breskva je sočan, okrugao plod drveta Prunus persica. Crvenkasto - žute boje, prekriven sitnim dlačicama i svojstvenog ukusa. Vreme dozrevanja ovog voća kreće se od proleća do kraja leta. Breskva sadrži dosta tečnosti, šećera i drugih hranljivih materija, pa je tokom leta pravi melem za okrepljenje organizma, stoga je treba koristiti tokom cele sezone njenog sazrevanja
Breskva sadrži 10 vitamina. Bogata je vitamin A i vitaminom C, nešto manje sa vitamin K i vitamino E. Svi vitamini B grupe su zastupljeni i to: tiamin (B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina (B5), piridoksin (B6) i folati.
Od minerala naročito je zastupljen kalijum, tako da 4 - 5 bresaka dnevno može zadovoljiti dnevne potrebe za ovim mineralom. Prisutna je i određena količina magnezijuma, fosfora, cinka, gvožđa, mangana, kalcijuma i bakra.  Prisutnost biljnih vlakana olakšava rad creva pa tako i eliminaciju crevnog sadržaja.
Bogatstvo vitaminima, mineralima i vlaknima, sjedne strane, i mala kalorijska vrednost, s druge strane, svrstava je u namirnice pogodne za dijete.
Breskva se preporučuje deci zbog vitamina B2 koji je bitan za pravilan rast i razvoj, dobar je za očuvanje mladalačkog izgleda kod odraslih, kod visokog pritiska. Sadrži antioksidans - hlorogensku kiselin pa je dobra u očuvanju ćelija od oštećenja, lutein je bitan za očuvanje vida.
Dobro je pojesti breskvu pre jela, jer povećava lučenje želudačnih sokova i smanjuju nagon za povraćanje kao i mučninu, naročito posle konzumiranja masne i teške hrane.