KROMPIR

   Zbog prednosti koje poseduje, krompir se uzgaja širom planete i posle kukuruza, pšenice i pirinča, najrasprostranjenija je namirnica. Krompir su u Evropu doneli španski moreplovci pre više od 400 godina iz brdskih predela Perua, dok ga je u Srbiju  prvi doneo Dositej Obradiovic početkom Prvog srpskog ustanka.
   Krompir se lako uzgaja, rod mu je veliki, koristi se tokom čitave godine, cena mu je prihvatljiva, hranljiv je, može se jednostavno pripremiti na različite načine. Smatra se neutralnom namirnicom koja se lako vari i od koje se mogu spremati i slana i slatka jela.
    Krompir je jednogodišnja zeljasta biljka i koriste se podzemni delovi u ishrani. Plod sadrži oko 2 % biološki visokovrednih belančevina, 0.1 % masti i oko 18.9 % ugljenih hidrata, pre svega skrob. U sirovom stanju skrob je teško svarljiv, pa ga zato nikada ne jedemo bez prethodne termičke obrade. Krompir sadrži i mineralne m aterije - kalcijum, mangan, fosfor, gvožđe, bakar, cink i molibden. Od vitamina najbogatiji je vitaminom C, te vitaminima B1 i B2. Dok se u drugim vrstama povrća vitamin C kuvanjem dobrim delom uništava, u krompiru se on potpuno gubi samo ako se kuva oguljen i nasečen. Kuvan neoljušten, krompir će sačuvati trećinu svoje količine vitamina C, a pečen u ljusci - u celosti. Krompirova ljuska sadrži fluor.


            PRIPREMA JELA SA KROMPIROM
     Nekoliko praktičnih saveta kako pripremati jela od krompira i sačuvati hranljive sastojke.
     Krompir se prilikom kuvanja lako raskuva, pa hranljivi sastojci prelaze u vodu. Da bi se to izbeglo dodajte u vodu malo soli. Ako pripremate krompir za testo ili pire, najbolje je skuvati ga na pari. Krompir za koji pretpostavljate da bi se mogao raskuvati treba ocediti dok još nije sasvim omekšao, a zatim posudu dobro polopiti, pokriti krpom i ostaviti da se u sledećih desetak minuta dokuva u vlastitoj pari. Krompir za testo možete neoljušten peći u rerni, a tek onda ga oljuštiti i pasirati.
     Vrednost krompira zavisi i od načina zaštite preko zime. Ako ga čuvamo na vlažnom betonskom podu, postaće tvrd i staklast. U smrznutom krompiru skrob se pretvara u šećer, pa nije više preporučljiv za hranu. Zbog toga ga valja spremiti u suve, hladne i tamne prostorije, složenog u drvene sanduke ili na drvene police. Tako će sprečiti i prebrzo klijanje. Krompir koji klija gubi hranljive vrednosti, jer se za vreme klijanja mobilišu najbolji hranljivi sastojci za razvoj klice. No, ako se klice pojave, treba ih što pre odstraniti.

    Ista količina krompira sadrži oko 2.5 puta  manje ugljenih hidrata nego hleb, što ga čini značajnim u prehrani dijabetičara.
     Krompiru osim soli, bibera i začina od povrća odgovara niz primorskih i kontinentalnih začina i bilja, kao sve masnoće koje se upotrebljavaju u kuhinji.
     Krompir se konzumira isključivo kada je termički obrađen: kuvanjem u slanoj vodi, pečenjem u rerni na 150 - 200 °C, prženjem u dubokoj masnoći.
     Suve krompirove pahuljice dovoljno je preliti vrelom vodom ili mlekom.
     Kombinuje se sa drugim povrćem i namirnicama u supama i varivima ali se služi i kao samostalno jelo, za jednostavne i složene salate, kao prilog ribama i mesu i sl.
     Najveća hranljiva vrednost krompira je ako se kuva ili peče u ljusci. Kora štiti vitamin C od rastvaranja pod uticajem vode i vazduha. Isto važi i za mineralne materije. Zato se preporučuje kuvanje krompira u ekspres loncu. Krompir sadrži najviše vitamina ispod kore pa ga treba tanko ljuštiti. Treba ga stavljati da se kuva u vrelu slanu vodu, a vodu u kojoj se kuvao treba upotrebiti za pripremanje supa i umaka.


              LEKOVITOST
    Krompir sadrži elemente koji deluju na čovekovo zdravlje. U narodnoj medicini upotrebljava se u obliku kaše od oljuštenog, presnog krompira kao pomoćno lekovito sredstvo kod reumatizma, upale zglobova, glavobolje, visoke temperature, opekotina, nazeba.
    Kod problema sa sluznicom želuca upotrebljava se sok od krompira. Ovaj sok se dobija tako što se krompir oljušti, sitno narenda i sok iscedi. Mada nije posebno lepog ukusa, može se mešati sa sokom od šargarepe ili razrediti vodom. Taj sok je bogat baznim elementima pa veže mokraćnu kiselinu i tako pomaže kod gihta, reume i artritisa.
   Kora kuvanog krompira snižava povišen krvni pritisak. Opekotine se mogu lečiti oblogama hladnog krompira.
    Mešavina narendanog sirovog krompira i narendane jabuke dobra je za čišćenje organizma. Kašu treba jesti duže, nakon čega će se promene videti i na licu, jer će ten biti blistaviji. Sirov krompir treba narendati i staviti na slepoočnice. Na taj način uklanja se glavobolja i snižava temperatura. Narendan sirov krompir kao oblog dobar je i kod uklanjanja žulja. Oblog se previje na žulj pre spavanja i ostavi da stoji celu noć. Postupak se ponavlja dok žulj ne nestane.

KROMPIR U BEŠAMEL SOSU

Potrebno:
4 pileća batka
1.5 kg krompira
250 ml supe pripremljene od kocke
250 ml mleka
2 kašike maslaca
2 glavice crnog luka
2 kašike brašna
150 g sira
začin
so

Priprema:
Piletinu kuvati. Kada omekša odvojiti od kostiju i iseći na manje komadiće. Nakon toga kratko pržiti na ulju.
Oljušteni sirovi krompir iseći na kolutove, kuvati u supi sa mlekom oko 20 minuta. Sitno iseckan crni luk propržiti, dodati brašno samo da malo požuti, sve prohladiti i doliti vreloj čorbi u kojoj se kuvao krompir. Prokuvati i ponovo dodati krompiru. Kuvati još 5 minuta.
Bešamel krompir staviti u sud, posuti sirom, poprskati istopljenom masnoćom i prepeći oko 10 minuta, dok ne dobije zlatno mrku boju.
Odmah služiti uz razne salate.

PIROŠKE

 Potrebno:

400 g brašna
1/2 kašičice soli
1 jaje
1 prašak za pecivo
120 g sira
120 g šunke
1 časa jogurta

Priprema:

Brašno pomešati sa praškom za pecivo. Dodati so, jaje i jogurt, zamesti testo. Dodati sir i šunku pa sve sjediniti. Razvući testo oklagijom. Iseći željeni oblik i pržiti piroške na vrelom ulju.

PITA SA PEČURKAMA

Potrebno:

500g šampinjona
2 glavice crnog luka
2 čena belog luka
so
biber
aleva paprika
100 g šunke
100 g kačkavalja
250 g brašna
150 g mlake vode
20 g kvasca
7 kasika ulja

Priprema:

Na 2 kašike ulja izdinstati sitno naseckani crni i beli lik. Dodati očišćene i na listiće isečene pečurke, pa sve zajedno dinstati još 10 minuta. Posoliti, pobiberiti i dodati malo aleve paprike.
Testo: kvasac rastopiti u mlakoj vodi i preliti ga preko brašna. Zatim posoliti i dodati ulje (5 kašika), pa sve dobro zamesiti. U okruglu tepsiju staviti testo. Zatim nadev, pa preko svega posuti sitno iseckanu šunku i narendan kačkavalj. Peći tridesetak minuta na temperaturi od 200C.


                                         PEČURKE


Pečurke se u ljudskoj ishrani koriste od davnina. Zapisi o upotrebi pečuraka govore da su se pečurke koristile u lekovite svrhe kao i da su ih zvali " hrana bogova ". Postoje podaci o tome da su pečurke bile privlegija bogatih a smatralo se da poseduju razna čudotvorna svojstva. U svakom slučaju, dobro pripremljene imaju veoma lep miris, specifičan i prijatan ukus i vrlo su hranljive.
Imaju mali procenat ugljenih hidrata i masti pa imaju nisku kaloričnu vrednost. Zbog toga su jako pogodne kod dijeta. Sadrže mnogo minerala. Upravo ti minerali, koji se inače ne nalaze u ostaloj hrani, važni su u čovekovoj ishrani. Pečurke su naročito bogate fosforom, cinkom, kalajem, gvožđem i bakrom kao i aminokiselinama, lecitinom i raznim enzimima. Pečurke su zdrave jer ubrzavaju i proces stvaranja belih krvnih zrnaca.
Postoji uverenje da pečurke ne treba jesti u većoj količini, suviše često i kao glavno jelo jer su upravo zbog tih nimerala teško svarljive. Čak se ne preporučuju ljudima koji imaju osetljive ili bolesne organe za varenje. Zbog toga se preporučuju više kao začin i dodatak jelima nego kao glavna hrana. Pečurke imaju univerzalnu primenu zato što se mogu dodavati skoro svakoj hrani
         

    JELA OD PEČURAKA JEDU SE ISTOG DANA KADA SU  I SPREMLJENA.

PICA - ROLAT

Potrebno:

500 ml mleka

1/2 svežeg kvasca

1 kafena kašičica soli i šećera

2 šoljice ulja

3 jaja

1 kg brašna

300 g šunke

250 g kačkavalja

100 ml kečapa

200 g mariniranih pečuraka 

origano

Priprema:

U 150 ml mleka staviti kvasac, šećer i kašiku brašna. Ostaviti da malo nadođe. U pripremljeno brašno dodati ulje, jaja, preostalo mleko, so i nadošao kvasac. Sve zamesiti i ostaviti da testo nadođe.

Nadošlo testo podeliti na osam delova, razviti svaku koru na debljinu prsta i premazati margarinom. Zadnju koru ne premazivati. Ređati kore jednu preko druge i nakon toga razviti jednu veliku koru. Premazati je kečapom. Preko staviti narendanu šunku, kačkavalj, pečurke i origano.

Koru saviti u rolat i staviti u friz. Kada se zaledi seći na rolate i ređati u podmazan pleh. Premazati ih kečapom i peći 20 minuta na 200C

.

                                                    ORIGANO

Origano je samonikla biljka, koja potiče iz južnih krajeva Evrope a danas je najviše korišćen začin u Italiji. Jedno od imena je i vranilovka. Lišće ima vrlo ugodan miris, a ukus mu je pomalo oštar. Podseća na majoran i majčinu dušicu, a slično se i upotrebljava.

Origano je jedna od retkih biljaka koja ima jaču aromu kada je osušen, a ne svež. Nakon šest meseci gubi svoju izražajnu aromu. U pripremi jela koristiti lišće bez grančica.

Koristi se u mnogim svetskim jelima. Jelo u kome je origano neizostavan je pizza, pa ga zovu i pizza začin.

Važan začin u jelima od testenine, piletine, sa školjkama, riba pečena u soli sa dodatkom origana ima specifičan mediteranski ukus.

Njime se začinjavaju sva jela od paradajza. Stavlja se u razne salate, supe od pasulja i graška, umake.

Kod pripreme jela blažeg ukusa origano može prevladati svojom jačinom i čak biti gorak, pa u takvim jelima umesto origana koristiti majoran.

Tikvice, brokoli, plavi patlidžan nadopunjuje svojom aromom, a odlično se slaže sa belim lukom, crnim lukom, maslinovim uljem, bosiljkom, timjanom, peršunom. 

SPANAĆ PITA

Potrebno:

200 g brašna
1,5 dl ulja
1 kašičica soli
1 prašak za pecivo
4 jaja
2 dl mleka
200 g spanaća
100 g pavlake
2-3 kašike semena lana
susama po potrebi

Priprema:

U odgovarajućoj posudi pomešati brašno sa praškom za pecivo i mlekom. Dodati ulje i umešati testo. Zatim dodati 3 žumanca i umutiti glatku smesu.
Spanać dobro oprati i sitno iseckati, te ga dodati u testo i promešati.
3 belanca ulupati u čvrst sneg i sjediniti sa već pripremljenom smesom lagano mešajući.
Pitu uliti u podmazan pleh, te je peci na 180C.
1 jaje umutiti sa pavlakom. Kada je pita do pola pečena sipati smesu preko i posuti lanom i susamom. Pitu vratiti i dopeći.



                                                           SPANAĆ

Spanać je dostupan cele godine, ali ga je najbolje jesti od marta - maja i od septembra - oktobra.
Spanać je biljka male hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela ima 31 cal. Od hranljivih materija sadrži: belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli ( K, Fe, P, Ca, Na ) vitamine ( A, kompleks B vitamina, C
 ), hlorofil i biljna vlakna.
Zahvaljujući betakarotenu, hlorofilu i vitaminu C deluje kao antioksidans. Prisustvo 13 flavonoida omogućava antikancerogeno i antioksidativno dejstvo.
Koriste se mekani, mladi listovi sa kratkim drškama. Duge drške ukazuju da spanać nije mlad.
Ne treba ga kuvati u vodi, niti je dobro da dugo bude u vodi. Pere se svaki list posebno pod mlazom vode.
Dobro je samo ga blanširati ili pirjaniti, bez dodatka vode. Kuvati ga oko 5 minuta.
Najbolje je jesti svež spanać kao salatu, začinjen maslinovim uljem, limunovim sokom ili mlečnim proizvodima ( jogurt, kiselo mleko, sir ). Oksalati koji su prisutni u spanaću se tako vezuju sa kalcijumom iz mleka i stvaraju nerastvorljivo jedinjenje kalcijum-oksalat koje organizam odbacuje.
Salata od spanaća je dobra za one koji se bave intelektualnim radom ( studenti, učenici ) jer dobro utiče na mozak.
Ostatak kuvanog spanaća treba baciti, kao i vodu u kojoj se kuvao jer je bogata nitratima. Fermentacijom u frizu nitrati prelaze u škodljive nitrite.
Zbog visokog sadržaja gvožđa, dobar je za popravljanje krvne slike, zbog sadržaja biljnih vlakana dobar je za probavu. Povoljan učinak ima na vid i kožu.
NE PREPORUČUJE se veće konzumiranje bubrežnim bolesnicima i reumatičarima zbog prisustva oksalata koga najviše ima u peteljkama i rebrima listova.

GRČKA MUSAKA

Potrebno:

500 g mlevenog mesa
2 glavice crnog luka
2 plava patlidžana
6 paprika
6 paradajza
biber
so
ulje
brašno


Priprema:

Na ulju propržiti luk, dodati meso, posoliti, pobiberiti. Plave patlidžane oljuštiti, iseći na kolutove, malo posoliti i ostaviti da se ocede. Zatim ih uvaljati u brašno i kratko propržiti sa obe strane na vrelom ulju.
Poređati ih na čist beli papir da se ocede od suvišne masnoće. U podmazam pleh ređati naizmenično plave patlidžane, paprike isečene na kolutove, meso, isečen paradajz, soliti, biberiti i tako ponavljati dok se svi sastojci ne utroše. Na kraju poprskati uljem i ispeći u zagrejanoj rerni.

                                                           
                                                 PLAVI PATLIDŽAN

Plavi patlidžan je u grupi sa krompirom i paradajzom. Može biti različite veličine i boje od bele, preko zelene do  ljubičaste. Svež treba da bude prilično težak u odnosu na veličinu. Čvrst, gladak, sjajan sa svetlo zelenom stabljikom.
Treba birati plodove koji imaju jasno zelenu boju. Dostupan je tokom cele godine.
Svežina patlidžana se može testirati tako što se kora nežno pritisne palcem. Ukoliko se kora nakon pritiska elastično vrati, patlidžan je svež, dok ako udubljenje ostane, verovatno je ubran nekoliko dana ranije.
Zbog visokog sadržaja vitamina i minerala pogodan je za dijetetski režim ishrane.
Dešava se da plavi patlidžan bude gorak. Razlog su toksini čija se koncetracija povećava ako on raste u hladnijim klimatskim uslovima. Postoji način da se ta gorčina tj.količina toksina smanjiti dodavanjem soli.
Patlidžan treba iseći na kolutove ili kocke, u zavisnosti kako od načina pripreme, i posoliti. Kada malo odstoji odvojiće se smeđa tečnost koju treba odstraniti pre termičke obrade.
Može se peći, dinstati, kuvati, peći na roštilju, pohovati. Kada je mlad, kora je ukusna i jestiva, stariji mora da se predhodno oljušti. Srž jako brzo gubi boju pa ga treba iseći neposredno pre pripreme.
Patlidžan se može pripremati na različite načine.
Može se kombinovati sa: bosiljkom, slaninom, bešamel sosom, prezlama, pavlakom, šunkom, belim lukom, limunom, pečurkama, paprikom, tikvicama, jogurtom, paradajzom, maslinama, jagnjetinom, pirinčem, kimom.
i

KISELJENJE PEČURAKA

Potrebno:
1 kg pečuraka
1 l vode
1 dl 9 % alkoholnog sirćeta
lovorov list
5 -6 zrna bibera
karanfilić
2 kašike soli


Priprema:
Očistiti pečurke i sipati ih u posudu sa ključalom vodom, pa dodati kašiku soli. Kuvati do 7 minuta, a zatim ih izvaditi i ostaviti da se ocede.
Pripremiti preliv: u 1 l vode dodati 1dl  9% alkoholnog sirćeta, lovorov list, biber, karanfilić i kašiku soli. Kiseli preliv prokuvati i ohladiti. Oceđene pečurke staviti u tegle i preliti prelivom do vrha. Dobro zatvoriti. Poželjno je izvršiti i pasterizaciju.

DAMEN - KAPRIC

Sastojci:
150 g masti
4 jaja
14 kašika šećera
4 kašike mleka
2 vanile
1 prašak za pecivo
300 g brašna
100 g mlevenih oraha
50 g džema od šljiva

Priprema:
Umutiti 150g masti, 4 žumanca i 4 kašike šećera, dodati  4 kašike mleka, 1 vanilu, 1 prašak za pecivo i 300 g brašna. Sve lagano pomešati i sjediniti. Sipati u podmazan pleh, pre pečenja posuti  sa 50 g oraha  i premazati džemom. Peći u zagrejanoj rerni.
Umutiti 4 belanca sa 10 kašika šećera i vanilom.
Kada je testo do pola pečeno preliti sa umućenim belancima i posuti sa preostalim orasima. Vratiti u rernu i dopeći na tihoj vatri dok ne porumeni. 

PITA SA ŠLJIVAMA

 Potrebno:

500 g kora za pitu
1 kg šljiva
250 g mlevenog keksa
200 g šećera u prahu
1 dl ulja
 malo cimeta

 Za posipanje :
 50 g šećera u prahu

 Priprema:

 Šlive očistiti od koštica i iseći na komadiće.
Na radnu površinu staviti jednu koru i premazati je uljem, prekriti drugom korom i po njoj rasporediti šljive. Posuti sa malo mlevenog keksa, šećera u prahu i cimeta, prekriti sa još jednom korom i urolovati. Preostale kore  na istini način urolovati. Poslagati u nauljen pleh i premazati uljem. Peći u zagrejanoj rerni na 200 C dok ne porumeni.
Pečenu pitu ostaviti da se ohladi  a zatim je iseći na kocke i posuti prah šećerom.

                     
                                 ŠLJIVA

Šljiva je drvenasta biljka koja se gaji svuda u svetu. Srbija spada u značajne proizvođaće šljiva u svetu. Može se koristiti od maja do oktobra. Postoji oko 2000 različitih vrsta šljiva nastalih ukrštanjem, koje se razlikuju po izgledu, ukusu, boji ploda. Mogu biti plave, zelene, žute, crvene...
Šliva je jako korisna namirnica koja poseduje dosta lekovitih sastojaka.
Koristi se plod šljive, koji ima malu kalorijsku vrednost te je dobar za dijetalnu ishranu , kao diuretik, za čišćenje organizma
( kod zatvora ) a i zbog prisustva korisnih supstanci kao:
vitamin E, vitamin C, vitamin K, vitamine iz B grupe, kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, beta karoten, biljna vlakna, oksalate, celulozu, šećer.
U ishrani se koristi plod sveže ili sušene šljive ali ne i koštice. Postoje razne prerađevine kao: slatko, džem, marmelada, kompot, sok. Iako "srpski brend ", šljivovica koja je alkoholno piće se ne preporučuje za zdravu ishranu, ali je korisna kao obloge i za masiranje u slučaju reumatskih oboljenja i povišene temperature.
Šljiva čisti krvne sudove od masnih naslaga a deluje i kao antioksidans, jer štiti ćelije od slobodnih radikala.

BRZI GONZALES

Sastojci:
4 jaja
250 ml mleka
200 g šećera
150 ml ilja
200 g brašna
1 prašak za pecivo
2 kašike kakao
400 g voća po izboru.

Postupak:
4 žumanaca umutiti sa šećerom, dodati ulje, mleko i brašno, prethodno pomešano sa praškom za pecivo i kakom. Lagano promešati i dobro sjediniti smesu. Sipati u podmašćen pleh. Peči na 200 stepeni.
Umutiti 4 belanca sa 8 kašika šećera.
Skuvati sirup od 200 ml vode sa 4 kašike šećera.
Kada je upola pečeno izvaditi iz rerne, sipati pripremljen sirup i dodati 200g iseckanog voća. Ponovo vratiti u rernu i još malo peći. Pred kraj pečenja naneti ulupan šne od belanaca i dodati još 200 g iseckanog voća. Vratiti u rernu i dopeći tj. da se šne malo stegne.

KOLAČ JE PRIPREMLJEN SA  BRESKVAMA ALI JAKO JE DOBAR SA VIŠNJAMA, MALINAMA I RIBIZLAMA.



                                            BRESKVA

Breskva je sočan, okrugao plod drveta Prunus persica. Crvenkasto - žute boje, prekriven sitnim dlačicama i svojstvenog ukusa. Vreme dozrevanja ovog voća kreće se od proleća do kraja leta. Breskva sadrži dosta tečnosti, šećera i drugih hranljivih materija, pa je tokom leta pravi melem za okrepljenje organizma, stoga je treba koristiti tokom cele sezone njenog sazrevanja
Breskva sadrži 10 vitamina. Bogata je vitamin A i vitaminom C, nešto manje sa vitamin K i vitamino E. Svi vitamini B grupe su zastupljeni i to: tiamin (B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina (B5), piridoksin (B6) i folati.
Od minerala naročito je zastupljen kalijum, tako da 4 - 5 bresaka dnevno može zadovoljiti dnevne potrebe za ovim mineralom. Prisutna je i određena količina magnezijuma, fosfora, cinka, gvožđa, mangana, kalcijuma i bakra.  Prisutnost biljnih vlakana olakšava rad creva pa tako i eliminaciju crevnog sadržaja.
Bogatstvo vitaminima, mineralima i vlaknima, sjedne strane, i mala kalorijska vrednost, s druge strane, svrstava je u namirnice pogodne za dijete.
Breskva se preporučuje deci zbog vitamina B2 koji je bitan za pravilan rast i razvoj, dobar je za očuvanje mladalačkog izgleda kod odraslih, kod visokog pritiska. Sadrži antioksidans - hlorogensku kiselin pa je dobra u očuvanju ćelija od oštećenja, lutein je bitan za očuvanje vida.
Dobro je pojesti breskvu pre jela, jer povećava lučenje želudačnih sokova i smanjuju nagon za povraćanje kao i mučninu, naročito posle konzumiranja masne i teške hrane.

VLAŠKA PITA

Sastojci:
250 g sira
2 jaja
1 prašak za pecivo
so po potrebi
13 kašika brašna
kim
1 žumance


Priprema:
Izgnječi se 250 g sira i dodaju dva umućena jajeta, prašak za pecivo pomešan sa brašnom i so po ukusu.U testo se doda i malo kima. Testo se muti kašikom i sipa na dobro podmazan pleh. Za lepši izgled pre pečenja treba je premazati žumancetom pomešanim sa vodom i odozgo posutu kimom.  Peći u zagrejanoj pećnici. Testo naraste priilikom pečenja.
Ovo jelo je jednostavno i pogodno za decu. Jede se uz mleko i jogurt.
Vlaška pita je ukusna uz pivo, naravno kada je konzumiraju odrasli.

                                                                      

                              KIM
Kim je stomahik, spazmolitik, karminativ. Koristi se kod  blagih kolika, napetosti i nadutosti. Daje se bebama kod grčeva. Pomaže kod menstrualnih tegoba, podstiče rad mlečnih žlezda kod dojilja. Može se koristiti kao sredstvo za umirenje stomaka nakon uzimanja lekova koji mogu da izazovu mučninu.
Kao začin ima blagotvorno dejstvo na apetit i varenje.
Koristi se u jelima koja se ne kuvaju, za namaze i sireve, za salate ( od cvekle i kiselog kupusa). Plod se koristi za pripremu raznog  peciva, crnog hleba, jela od kiselog kupusa, gulaš, jela od krompira, krem supe kao i jela od masnog mesa.

Zbog  specifičnog  aromatičnog i oporog ukusa retko se kombimuje sa drugim začinima, osim sa crnim biberom i soli.

                          ČAJ   OD KIMA

1 čajnu kašiku kima (pola kašike za decu) za šolju čaja. Kim preliti ključalom vodom i ostaviti  5 - 10 min. Procediti i piti u malim gutljajima.
 Može se pripremiti i sa mlekom, kada je iskorišćenost aktivnih supstanci bolja, jer se etarsko ulje kima bolje rastvara u mlečnoj masti.

ŠNICLE SA POVRĆEM I VIRŠLAMA

Sastojci:

- 4 šnicle

- glavica crnog luka
- 1 paprika
- 2 šargarepe
- 4 viršle
- 3 krompira
- 4 paradajza
- mala glavica celera
- kašičica kima
- so, biber, začin
- šolja supe
- ulje


Priprema:

Šnicle posoliti i pobiberiti, dodat kim  i kratko dinstati. Izvaditi  i prebaciti u drugu posudu. Na istoj masnoći propržiti iseckan crni luk, celer, kolutove šargarepe, viršle i papriku. Vratiti meso, dodati isečen paradajz i krompir, naliti supom i kuvati oko 30 minuta na tihoj vatri.

ZELENA SALATA

Sastojci:
1 kg zelenog paradajza
100 g rena
40 g senfa
60 ml ulja
so

Priprema:
Zeleni paradajz samleti, ren izrendati i promešati. Dodati senf i so po ukusu.
Smesu preliti sa vrelim uljem i ponovo promešati.
Salata je dobar prilog jelima sa mesom kao i raznim vrstama pečenja.



                                                            REN

Sveže izrendan ren je jako dobar kao dodatak sosovima, a ukusna kombinacija je sa mlekom i pavlakom koja se služi uz svinjsko ili neko drugo pečenje.
Od davnina je poznata njegova lekovitost, pa se preporučuje za čišćenje krvnih sudova, izbacivanje kamena i peska iz bubrega. U narodu se koristi kao lek protiv reume, gihta, kijavice, izbacivanje sekreta iz disajnih puteva a deluje i kao stimulator organa za varenje. Bogat je vitaminom C i kalijumom. Poseduje eterična ulja od kojih i potiče  ljut ukus.

Kod oboljenja srca i krvnih sudova:
5 supenih kašika rena izmešati drvenom kašikom, sok od tri limuna i 500 g meda. Uzimati 3 puta dnevno po kašičicu, sat pre jela, tokom dva meseca. Mešavinu čuvati poklopljenu na hladnom mestu.

Za jačanje pluća:
10 g narendanog rena preliti sa 2 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno nekoliko minuta. Procediti i piti mlako. Dnevna doza je 2 - 3 manje šolje.

Za upalu sinusa:
Izrendati ren preliti sa vodom, staviti da proključa. Nakon klučanja inhalirati se nad nastalom parom oko 10 minuta. Najbolje pre spavanja.

SAVETI

Saveti za kombinaciju sastojaka kako bi pripremljena hrana imala bolji ukus.

1. Kafa poboljšava ukus čokolade u čokoladnim kolačima.

2. Zajedno sa šećerom, malo (svežeg mlevenog ) bibera poboljšaće ukus jagodama.

3. Vanila, osim što smanjuje kiselinu jabukama, poslasticama od ovog voća daje bogatiji ukus.

4. Muskatni oraščić će jela od krompira učiniti daleko ukusnijim
.
5. So (u minimalnim količinama) poboljšava ukus testu, slatkim jelima pa čak i kafi.

6. Šećer intenzivira ukus šargarepe, i umanjuje kiselost jela sa  paradajzom.

Ukusan grilovan krompir ćemo dobiti ako imamo krompire približno iste veličine i pre grilovanja treba ih probosti viljuškom na više mesta.

SAVETI ZA PRIPREMU JELA OD PEČURAKA

1. Pečurke prati pod slabim mlazom kako ne bi upile dodatnu količinu vode i tako omekšale.

2. Za supu, šampinjone iseći na tanke listove, za varivo i gulaš na četvrtine, a za nadev na sitne kocke.

3. Ako se koriste sušene gljive, pre upotrebe potopiti ih u vodu ili mleko na dva - tri sata i onda ih spremiti na uobičajen način. Suve pečurke se mogu samleti u prah i koristiti kao začin, a u tom slučaju, jelu ih treba dodati na početku jer se kuvanjem njihova aroma pojačava.

4. Kod prženja ili dinstanja, pečurke prvo pobiberiti, a tek pred kraj pripreme jela dodati so ili začin.

5. Prilikom blanširanja, neće potamneti ako se stave u kipuću vodu u kojoj je dodato malo sirćeta.

6. Kada se koriste kao nadev za pice, pečurke se mogu jednostano iseći na listiće i složiti preko ostalih sastojaka i peći  Na taj način pečurke se prilikom pečenja mogu poprilično osušiti. Drugi način bi bio, da se prethodno izdinstaju, začine pa tek onda  stave na  picu.

7. Pečurke imaju veliki procenat vode i zato ne mogu dugo stajati. U frižideru se mogu čuvati najviše dva - tri dana, i to u otvorenoj posudi, nikako u plastičnoj kesi, jer tako brže trule i mogu izazvati probleme sa želucem.

8. Pre stavljanja u zamrzivač, pečurke se mogu blanširati, ali  su onda mekane i gube na ukusu. Bolje je da se pre zamrzavanja kratko izdinstaju na malo ulja i doda im se limunov sok, eventualno naseckan  luk, biber, so. Mogu se čuvati u zamrzivaču oko šest meseci.

PILETINA U SOSU OD TIKVICA

Sastojci:
1 pileće belo meso
2 jaja
150 g brašna
100 g prezli
2 glavice crnog luka
2 srednje šargarepe
1 manja tivica
2 paradajza
so
začin
biber
lovorov list
ulje
peršun

Priprema:
Belo meso iseći na šnicle, izlupati tučkom, uvaljati u brašno, potom u jaje i na kraju u prezle. Tako pripremljeno meso kratko pržiti na vrelom ulju.
Crni luk iseckati i pržiti na ulju. Šargarepu izrendati,paradajz i tikvicu iseckati  na kockice, i pomešati sa crnim lukom, dodati malo vode, koliko da ogrezne i kratko dinstati. Prženo meso dodati u dinstano povrće, naliti  vodom i nastaviti sa dinstanjem oko 20 minuta. Začine dodati po ukusu. Pred kraj kuvanja dodati iseckan peršun.


                                                        TIKVICE 

Imaju malu kalorijsku vrednost pa su pratioci mnogih dijeta. Sadrže dosta vitamina i minerala. Odličan su izvor vitamina C, obiluju kalcijumom, kalijumom, fosforom, selenom. Nešto manje ima kompleks B vitamina i vitamin K. Litein i dijetetska vlakna su takođe prisutna u većoj meri. 
Tikvice utiču na izbacivanje vode i štetnih materija iz tela. Održavaju liniju vitkom a smanjuju i nervnu napetost. Povoljno utiču i na srčani misić i koncetraciju.
Na osnovu svega ovoga može se izvesti zaključak da tikvice, koje se na pijačnim tezgama pojavljuju od ranog proleća i ima ih i tokom celog leta, trebaju biti sastavni deo jelovnika svake domaćice. Osim što utiču na zdravlje, njihova dostupnost, brzina pripreme kao i raznovrsnost jela, koja se mogu pripremiti, su razlog više da se nađu na trpezi. Mogu se koristiti sveže i zamrznute.

BAKLAVA SA MAKOM

Sastojci:
500 g kora
200 g mlevenog maka
3 jaja
5 šolja šećera
1 jogurt
1 šolja ulja
1 prašak za pecivo
1 vanila
1 limun

Priprema:
 Mikserom umutiti jaja i šećer. Dodati jogurt, 2 šolje šećera, ulje, prašak za pecivo, vanilu i lagano mešanjem
 sjediniti.
Kore ređati u pleh. Svaku premazati pripremljenim filom i posuti mlevenim makom.Poslednju koru premazati samo filom. Pre pečenja baklavu iseći na kocke. Peći u zagrejanoj rerni dok ne dobije zlatno-žutu boju.
Kada je gotova ostaviti je da se ohladi.
U međuvremenu pripremiti sirup, pa vrelim sirupom preliti hladnu baklavu.

Priprema sirupa:
Kuvati 3 šolje šećera i 2 šolje vode. Kada se šećer otopi i dobije  gustina sirupa, dodati  sok od jednog limuna.

TOST PITA

Sastojci:

i
1 tost hleb
4 jaja
300 g kravljeg sira
200 g praške šunke
1 pavlaka
400 ml mleka
maslac
masline

 Priprema:

Umutiti jaja i dodati sir. Tost hleb umočiti u mleko i ređati u maslacem podmazan pleh. Preko naneti pola pripremljene smese i prekriti praškom šunkom. Odozgo poređati, još jedan red tost hleba, koji je prethodno umočen u mleko.
U drugu polovinu pripremljene smese dodati pavlaku i preostalo mleko, promešati i preliti preko pripremljene pite. Masline mogu biti jako ukusan dodatak i lepa dekoracija. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 C oko 20 min.
     

VINSKI KOLAČ

Potrebno:
5 jaja
250 g šećera
220 g brašna
150 g ulja
150 g seckanih oraha
150 g suvog grožđa

Priprema:
Posebno umutiti belanca sa šećerom, dodati žumanca, nastaviti sa mućenjem. Dodati ulje i brašno i lagano mutiti da se smesa sjedini. Na kraju dodati orahe i suvo grožđe. Tako pripremljenu smesu sipati u podmazan kalup i peći na 180 stepeni  15 minuta..



                   ORAH
               
Plod oraha se dosta koristi za pravljenje kolača i torti ali ima i lekovita svojstva. Poznat je kao dobar antidijabetik, laksativ, detoksikant i sekretolitik. Sadrži  63% masnihkiselina, 17% belančevina, 10% ugljenih hidrata i biljna vlakna. Prisustvo monozasićenih masnih kiselina i biljnih vlakana dovodi do smanjenja holesterola u krvi kao i smanjenja telesne težine. Najveća vrednost oraha je prisustvo omega 3 nezasićene masne kiseline i amtioksidansa, tako da svakodnevna konzumacija 30 g oraha smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Orah je bogat vitaminima: A, B1, B2, B3, B5, B6, C kao i mineralima:calcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, fosfor i natrijum.
Mladi plodovi oraha su naročito bogati vitaminom C pa se stavljaju u med i daju bolesnicima i deci koja su malokrvna.
Lekovitost lišća je manje poznata. Čaj od lišća sa medom se koristi za detoksikaciju (čišćenje ) i jačanje organizma. Pozitivan efekat ima i koda varenja, kostobolje, krvarenja desni.


      Čaj od mladih listova oraha 

Punu kašiku seckanog orahovog lišća,  preliti sa 2 šolje vrele vode i ostaviti da odstoji dva sata. Posle toga procediti i piti 3 puta dnevno po 1 kašiku pre jela.

KRUŠKE SA ŠLAGOM

Potrebno:

4 veće kruške
300 ml šlaga
3 kašike šećera u prahu
1 vanila
muskatni oraščić
cimet
malo putera

Priprema:

Kruške oljuštiti, .iseći napola po dužini. Izvaditi semenke i pređati presečenom stranom  nadole u puterom namazan pleh. Pomešati umućen šlag sa šećerom, vanilom, cimetom i muskatnim oraščićem. Smesu preliti preko krušaka. Peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 35 minut, da kruške omekšaju i porumene. Služiti dobro ohlađeno.




..                                                 KRUŠKE

 Kruške su voće koje obiluje vlaknima te pomažu kod nadutosti, održavaju nivo holesterola, smanjuju rizik od raka dojki, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Kruške su izvor vitamina  K, vitamina C i vitamina B, kao i minerala:  kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar, bor, mangan. Prisustvo folne kiseline je bitno za trudnice i decu. Smatra se da su  hipoalergena hrana pa stručnjaci savetuju da se daju deci, kao prvi orbrok, kašice od kruške. Pozitivan učinak imaju i kod osteoporoze zbog prisustva kalcijuma. Ima pozitivno dejstvo i na očuvanje vida.
Sadržaj antioksidansa povećava zaštitu ćelija od slobodnih radikala i njeno oštećenje.
Svežu krušku treba jesti sa korom zato što je ona bogata biljnim vlaknima. Može se konzumirati samostalno ili u kombinaciji sa jakim sirevima.
Može biti dodatak raznim salatama.
Kuvane kruške mogu biti dodatak jelima od
divljači i patke ili dinstanim jelima sa teletinom.
Sok, džem, kompot su takođe lepi proizvodi od kruške. Sok od krušaka zbog prirodnog šećera fruktoze i levuloze je dobar izvor energije za šećeraše.
Pre termičke obrade kruške treba oguliti. S obzirom da tada počinju da tamne treba ih premazati limunovim sokom da bi sačuvale svoju prirodnu boju.
Kruške treba ostaviti na sobnoj temperaturi da bi sazrele. Ukoliko se ne koriste odmah, treba ih staviti u frižider da bi duže ostale sveže. One mogu lako da poprime mirise namirnica koje imaju intenzivan miris, zato ih treba čuvati dalje od njih.

PROJICE SA BLITVOM

Potrebno:

300 g obarene blitve

4 jaja

4 šoljice belog brašna

4 šoljice kukuruznog brašna

4 šoljice ulja

4 šoljice vode

1 prašak za pecivo

so

 Priprema:

Pomešati kukuruzno, belo brašno i prašak za pecivo. Umutiti jaja, dodati ulje, vodu, so, brašno i lagano promešati da se sjedine sastojci. Na kraju lagano umešati blitvu. Sipati u kalup za projice. Peći na 200 C

20 minuta.

 

          

         BLITVA 

Blitva se uzgaja zbog jako hranljivog lišća. Listovi su zeleni i krupni dok boja stabljike može da varira.

Slična je spanaću. Koriste se listovi, jer je sva hranljiva vrednost u njima, dok koren nema neki poseban značaj.

Kao i svo lisnato povrće i blitva ima nisku kalorijsku vrednost,  pa se smatra da je dobra u regulisanju telesne težine. Njena lekovitost se ogleda i tome što je bogata vitaminima B i C. Deluje na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dobra je za jačanje imuniteta. Odlična je za jačanje koncetracije i otklanjanje nervoze. Listovi se  koristi se za oblaganje rana. Kada se skuva i doda naseckan beli luk deluje kao prirodni antibiotik. U kombinaciji sa peršunom dobra je kod upale mokraćnih puteva i kao diuretik. Njena vlakna vezuju za sebe vodu i otrovne materije iz organizma, te je dobra i kod opstipacije (zatvor).  Povoljno deluje na vid zbog prisustva luteina  koji je jedan od tz. vitamina za oči.

PITE

ROLAT PITA

Sastojci:

- 500 g tankih kora za pitu
- 200 g šunke
- 1 pavlaka
- 200 g kačkavalja
- 50 g kečapa
- 3 jaja
- 2 dl vode
- 1 dl ulja
- origano
- susam



Priprema:

Pomešati ulje i vodu. Umutiti jaja i pavlaku. Složiti 3 kore, premazati mešavinom vode  i ulja, pa premazati kečapom. Po ukusu se može posuti origano. Staviti 2 kore premazati mešavinom vode i ulja, pa potom smesom od jaja i poređati listove šunke. Staviti 2 kore premazati smesom od vode i ulja , pa smesom od jaja i preko narendati kačkavalj. Nastaviti tako dok se ne utroši sav materijal. Poslednju koru premazati smesom od ulja i vode i smesom od jaja. Uviti u rolat, staviti u podmazan pleh, premazati umućenim jajima i pavlakom i peći oko 20 minuta  na 200 stepeni.


PALAČINKE SA BEŠAMEL SOSOM

Sastojci za palačinke:

- 2 jaja
- 150 ml mleka
- 3 kašike ulja
- 300 ml vode
- 550 g brašna
- malo soli

Umutiti belanca, dodati žumanca, ulje, mleko i brašno i lagano mešati. Testo izjednačiti. Palačinek pržiti u tiganju za palačinke.


Sastojci:

- palačinke
- jedno pileće belo meso
- 5 čenova belog luka
- malo ulja
- 3 kašike brašna
- 3 dl mleka
- 1 dl vode
- mešavina začina
- 4 jajeta
- so
- 2 dl jogurta




Priprema:

Belo meso samleti, beli luk iseckati, i kratko ispržiti na ulju. Dodati so i mešavinu začina. Posuti sa malo brašna da porumeni pa doliti mleko i vodu i kuvati dok se ne zgusne.
Plačinke filovati pripremljenom smesom i urolati. Ređati u nauljani pleh.
U posudi za mešanje umutiit belanca u čvrst sneg. Posebno umutiiti žumanca pa sjediniti sa snegom od belanaca, dodati jogurt i lagano promešati. Pripremljenu smesu preliti preko palačinki i peću u rerni na 180 °C dok ne porumene



BUREK SA MESOM  BEZ KORA

Sastojci:

- 4 jaja

- 300 g mlevenog mesa
- glavica crnog luka
-14 kašika brašna
-1 kiselo mleko (200 g)
- 1 prašak za pecivo
- so
- biber
- ulje


   
Priprema:

Glavicu crnog luka sitno iseckati i kratko propržiti na ulju. Dodati mleveno meso, so i biber po ukusu i nastaviti prženje. Odvojiti belanca od žumanaca. Umutitu mikserom žumanca, dodati kiselo mleko i polako mutiti uz dodavanje brašna (jednu po jednu kašiku), nakon toga dodati prohlađeno meso. Sve to sjediniti lagano mešajući kašikom. Posebno umutiti belanca i dodati pripremljenoj smesi i polako promešati. Sipati u podmazan pleh i peći  na 200 stepeni oko 20 min.
Po ukusu se može preliti pavlaka  i kečap..



 
PITA  SA HLEBOM


Sastojci:

- 1 vekna bajatog hleba

- 200 ml sosa od paradajza

- 250 g sira

- 250 g šunke

- 3 jaja

- 3 dl mleka

- so

- biber

- senf

- maslac (po potrebi)

Priprema:

Vatrostalnu posudu premazati maslacem i obložiti hlebom koji prethodno treba iseći na sitne kocke. Izrendati šunku i sir i pomešati. Hleb preliti sosom od paradajza, a onda posutu smesu od sira i šunke. Umutiti jaja, dodati mleko, so, malo senfa i bibera, sve dobro promešati, pa preliti preko hleba. Odozgo poređati listiće maslaca. Peći u dobro zagrejanoj pećnici dok ne porumeni.




PITA SA VIRŠLAMA

Sastojci:

- 1/2 kg kora za pitu

- 300 g viršli

- 4 jaja

- 2.5 dl mleka

- 4 kašike brašna

- 1 dl ulja

- 30 g senfa

- 250 g kačkavalja

- so

- kečap

Priprema:

Kore za pitu iseći na pola. 

Kačkavalj izrendati na krupno rende. Viršle iseći na pola i premazati senfom.

U posebnoj posudu umutiti jaja. Dodati ulje, mleko, brašno, kačkavalj, so i sve polako sjediniti.

Polovinu kore  premazati smesom, preko staviti drugu polovinu, premazati smesom, na početak kore staviti viršlu, i uviti u rolat. Urolane pitice ređati u uljem podmazan pleh, premazati sa ostatkom pripremljenog fila, zatim peći u zagrejanoj rerni na 200 °C dvadeset minuta.

Pečene pitice ostaviti da se ohlade, preliti kečapom i servirati.

Brza i jednostavna jela

 DRAGE DOMAĆICE,

Živimo u vremenu bez " dovoljno" vremena . Prosečan savremeni čovek nema vremena ni da jede, a kamoli da pripremi sebi dobru i ukusnu hranu. Prinuđen je da se hrani po restoranima, u kojima često hrana nije ukusna ali je zato skupa, ili da jede suvu hranu nepogodnu za zdravlje.

Moderni život nametnuo je čoveku mnogobrojne obaveze. Sve manje vremena može priuštiti sebi i svojim užicima. Tempo života nametnuo je potrebu za industrijski proizvedenom hranom. Izbor kvalitetnih proizvoda je sve veći, ali ono što potiče iz sopstvene kuhinje ne može se ničim meriti. Jer svako pripremljeno jelo u svojoj kuhinji znači da je uloženo puno truda ali i ljubavi jer je pripremljeno za najmilije.

Suština savremenog kuvanja je da čovek što manje vremena provede u kuhinji. Istina je da u pripremanju hrane još uvek " deblji kraj " izvlače žene, ali se te navike zbog životnog tempa i shvatanja uloge žene u kući, polako menjaju. Danas, u većini porodica rade i muž i žena, pa je sasvim logično da u kuhinji partneri podele i posao i pripreme obed za porodicu.

Polazeći od želje da se u kuhinji  provede što manje vremena a da se zauzvrat dobije ukusno jelo, pokušaću da na ovaj način napravim spisak jednostavnih a ukusnih jela koja se brzo spremaju.

Za prvo jelo potrebne su vam tri stvari: prvo - glad, drugo - želja da nešto sami uradite i treće - malo hrabrosti da to i ostvarite.

Da bi čovek skuvao prvi ručak nije mu ništa potrebno osim namirnica, vatre i dobre volje. Prvo vaše jelo je jedan mali podvig a svako sledeće zadovoljstvo.